Beskrajno i od srca HVALA autorki na ovom prelepom tekstu ilustrovanom fantastičnim fotografijama. Malo je reći da sam oduševljena! Hvala i NSPM, naravno. SREĆNA VAM NOVA GODINA!VAISTINU SE RODI!
Preporuke:
28
2
2
nedelja, 12 januar 2014 12:49
Marko Gay
Kao sto je Zanetic dobro primetio, u Srbiji se vec neko vreme vrse zaokreti svake 13-te godine. A 13 je baksuzni broj:
1948 - raskid saveznistva sa SSSR-om.
1961 - uclanjenje u "nesvrstane" i trzisna reforma.
1974 - donosenje ustava kojim se rastace Jugoslavija.
1987 - Sloba dolazi na vlast.
2000 - Sloba odlazi s vlasti.
2013 - Srbija potpisuje sporazum o rasparcavanju svoje teritorije.
Preporuke:
23
8
3
nedelja, 12 januar 2014 12:50
fristajlo
Sjajno, gospođo!
Odavno nisam pročitao nešto ovako lepo, informativno i čak- korisno!
Jer, ovo oduševljenje zapadnim tradicijama je samo propagandistička podvala, iako je svakom upućenom jasno koliko je veća vrednost ruskih predanja i legendi, u didaktičkom smislu, sa neuporedivo većom vaspitnom vrednosti za decu...
U to ime- preporučujem roditeljima da iz istog razloga pronađu i puste deci ruski crtani film "Maša i medved", koji se može naći na "Ju tjubu".
Posle toga, deci više neće biti interesantni japanski polu-idiotski manga-crtaći, potpuno nasilni i besmislene radnje, ili slične bezvredne budalaštine.
Pozdrav, i čestitke, još jednom!
Preporuke:
31
1
4
nedelja, 12 januar 2014 13:01
Marko Gay
Da je ista osoba ovako radikalno menjala misljenje svake 13. godine, pomislili bi ste da s njom nije bas sve u redu.
Medutim, poenta je da to nije ista osoba, nije ista Srbija, jer se u njoj smenjuju generacije. Tako da su to neki novi Srbi svake 13. godine.
Predstavlja se da se konacno odbacuje "pogresna" ideologija ili politika, a u stvari nijedna od njih nije pogresna, nego svaka generacija resava svoje probleme.
Preporuke:
5
16
5
nedelja, 12 januar 2014 13:37
seljak bezemljaš
Deda Mraz nije postojao u Srbiji sve do kraja šezdesetih. Pojavio se prvo u selima kolonista u Vojvodini.
Katolici su imali Svetog Nikolu(Nikolausa) i dobijala su poklone.
Upis u avangardu,(novu elitu)vršen je prekidom svake veze sa tradicijom, nasleđenim duhovnim i moralnim vrednostima, običajima i verovanjima.
Slavila se predaja štafete drugu titi, polaganje pionirske zakletve i sl.
"Takav oblik otuđenosti od stvarnosti, takva silina zaslepljenosti teorijom i apstrakcijama, toliki raskid sa tekućim životom, sreće se jedino kod nekih verskih sekti"
zapisaće Milovan Danojlić u eseju
NAŠI IZABRANICI
Nova godina i sa njom Deda Mraz, stigla je niotkud.
U obimnoj knjizi Mileta Nedeljkovića
GODIŠNjI OBIČAJI KOD SRBA "Vuk Karadžić" 1990
ni pomena nema ni proslave ni običaja vezanih za Novu godinu.
Postoji Mali Božić,(14 januar)KAO NASTAVAK BADNjEDANSKOG I BOŽIĆNOG PRAZNOVANjA
Osim ako bi uzeli da je običaj da devojke na taj dan izbace obuću iz kuće prerastao u bacanje petardi
Preporuke:
26
2
6
nedelja, 12 januar 2014 14:08
Aksa
Pripadam generaciji koja je rođena pedesetih godina, kada je i bio poznati ''bebi-bum'' u Jugoslaviji.
U ime svih nas iz pedeset i neke,
za zakletvu Titu ja spevo sam stih...
Bitno je da Nova Godina koja se slavi 1.januara po papskom-Gregorijanskom kalendaru, kićenje jelke i Deda Mraz nemaju nikakve veze sa Pravoslavnom verom, kulturom i tradicijom u Srba!
Prošle godine smo imali preporuku da ne radimo 14.januara (1.januara po starom kalendaru), za ovu godinu smo se nadali da će biti promenjen Zakon o državnim praznicima, a ono-ni preporuka!
Uklapa se u Vučićevu, Basarinu i dr., politiku o promeni svesti!!!
Preporuke:
29
4
7
nedelja, 12 januar 2014 14:24
Ioann Dubinjin 1
Kod Rusa , i to samo u SSSR-u, “Ded Moroz“ je bio kao zvanični državni simbol Nove Godine – i samo i isključivo nje, i to ne tradicionalne – nego zvanične Nove godine (po grigorijanskom kalendaru) zvanično oformljen i dopušten/nametnut narodu ispranog mozga tek krajem 1930-tih godina, i sa Božićem koji je tamo do pada SSSR-a ( baš kao i pravoslavni Božiću autorkinom «srećnom detinjstvu» u Titovoj Jugoslaviji) STROGO ZABRANjEN! Ona namerno meša babe i žabe u svojoj opširnoj priči – ona fotografija iz Laplanda uopšte nije kuća nekakvog svetu nepoznatog Deda Mraza, nego Santa Klausa (pandana srpskom Božić Bati), i ceo svet to dobro poznaje. Ja sam - nasuprot njoj, bio odgajan na simbolu srpskog «Božić Bate» i još kao dete naučio da sa adekvatno skrivenim prezirom gledam na školski cirkus deljenja dedamrazovskih paketića sa onim bednim mrvicama koje g-đu Radojku Tmušić-Stepanov i danas toliko oduševljavaju. Nastavak sledi.
Preporuke:
22
10
8
nedelja, 12 januar 2014 14:27
Ioann Dubinjin 2
Nastavak: Znao sam da su se u tom periodu nestašica svega, po udbaškim- za narod nepristupačnim - navodnim «diplomatskim magacinima» i Oficirskoj Zadruzi nalazile prave «Alibabine pećine» po simboličnim cenama: gomile delikatesa, slatkiša i svega drugog nepristupačnog meni, kao i ostaloj bednoj raji sa bezvrednim karticama za snabdevanje – tzv. «tačkicama» (kao dete, švercovao sam se u njih pored kontrole i sve to video i za ceo život zapamtio, bez praštanja). Ona u zaključku, onako kao uzgred, kaže: “…Danas se kod nas vode sporovi da li smo za Deda Mraza, ili Božić Batu. Kako pomiriti stavove? To je za sada stvar svake porodice ponaosob…”, a ni reč ne posvećuje srpskim običajima oko Božića, nego samo ruskim, ruskim, ruskim – najverovatnije misleći u sebi “onim divnim, čarobnim, nikada prežaljenim sovjetskim“. E, pa – prošlo Vam je, ne povratilo se!
Preporuke:
22
11
9
nedelja, 12 januar 2014 15:17
ona cije su vlastito ime ukrali
@Ioann Dubinjin veliko vam hvala, rado bih vam dala mnogo pluseva, samo da moze. Ipak, provuklo nesto iz jugo-kom "tradicije" - Bozic Bata ...Bozic = mali Bog, novorodjeni Bogomladenacali, bata - ispravno: bâta - udara, kuca,... dolazeci, ulazeci...Potiskivanje pisanja akcenata (tamo gde je neophodno), manija jugo-kom poucavanja(isto su uradili Sovjeti), nije bila bez razloga. A da se uklopi u prostor, najkrace - sirenje opste nepismenosti i degradacija srpskog jezika. ----Inace, tzv. Milankovicev kalendar je najtacniji u gregorijanskom solarnom sistemu racunjanja vremena koncetrisanom na Zemlju i pali svet. Julijanski kalendar ostaje neprevazidjen po svojoj zvezdanoj, v/Vaseljenskoj tacnosti. Danas, on je osnova izracunjavanja potpuno novog kalendara...Poluznanje je uvek opasnije o svakog neznanja.
Preporuke:
15
7
10
nedelja, 12 januar 2014 15:41
Milan
ZaIoani DubinjinHvala ti brate što to reče, prosto me duša boli kad vidim koliko je ovaj naš narod još uvek omađijan sa tim komunjarstvom!Svsko dobro svima i uvek.
Preporuke:
23
8
11
nedelja, 12 januar 2014 15:55
saša r.
Tekst je vrlo lep, komentari raznoliki. Svaki period nosi nešto svoje, tako smo i u Srbiji imali (ne)priliku da zaboravimo Božić Batu i upoznamo Deda Mraza. Šta je tu je, a evo i zašto. Kako će sada neko svom detetu objasniti da neće dobiti poklone u ponoć 01.01. kada to isto dete gleda gomilu svojih vršnjaka koji ih dobijaju. Ne možeš odraslima u Srbiji neke stvari objasniti (pogledajte samo maniju kupovine na tzv. "Dan Zaljubljenih"), a kamoli jednom detetu, koje ćete samo unesrećiti ako mu ukinete Deda Mraza.
Nisu ni Rusi ni Srbi krivi što im je ubačen komunizam. Rusi su prvo ubijani što neće komunizam, zatim su ubijani zato što su komunisti, na radost celog zapada. Srbi nisu krivi što su britanske službe radile sa Titom mutne stvari, prvo protiv Draže, zatim protiv Sovjeta.
Smatram da sada ničemu ne vodi nijedna krajnost, trebalo bi da svi umni Srbi porade na sintezi, da stvore projekat, kojim bi usaglasili staro i novo, kako bi deca mogla na lep način da spoznaju i Božić Batu.
Preporuke:
24
9
12
nedelja, 12 januar 2014 16:07
Jasna*
Lep tekst!
Lepi paganski obicaji!
Preporuke:
9
10
13
nedelja, 12 januar 2014 17:19
Ioann Dubinjin
@saša r.: Pa, ako smatrate da pošto svaki period nosi nešto svoje i treba da napravimo sintezu starog i novog – hajde da budemo dosledni i da po malo, delimično i humano spaljujemo “veštice“, ponekad ponekome odsečemo glavu i nataknemo je na kolac na kalemegdanskom bedemu – ali na ograničeni period, onda da malo obnovimo neki omanji koncentracioni logorčić, pa da nosimo štafetu Našem....i tako to...? Ili, ipak ne? Što se tiče Vaše upitanosti: “ Kako će sada neko svom detetu objasniti da neće dobiti poklone u ponoć 01.01. kada to isto dete gleda gomilu svojih vršnjaka koji ih dobijaju“, želim da Vas (kao lekar) - i to besplatno, obavestim da je krajnje nezdravo da deca uzrasta u kome se veruje u «Deda Mraza» u ponoć čekaju na poklone. Treba da budu u krevetu najkasnije u 20.30 sati! A, Božić Bata nije takav formalista – on poklone stavlja pod jelku u noći 6/7 januara (ako je ima u kući), ili pored dečijeg kreveta, pa ih dete nađe kada se probudi i raduje se – ali ispavano.
Preporuke:
15
11
14
nedelja, 12 januar 2014 17:22
Đura Pletikosić
U koju to školu je išla spisateljica teksta ,kako kaže pedesetih godina? 1950 godine sam pošao u prvi razred osnovne škole koja je nosila ime danas odbačenog pesnika zvanog Njegoš. Prvog dana u školi nam je guslar pevao o stradanju srpskog naroda i nije nam NIKO donosio poklone ni za polazak u školu,a najmanje za nekog deda mraza. Živeo sam u koloniji sa nekoliko stotina dece raznog uzrasta i samo " pridošle" porodice sa posebnim zadacima dobijenim u rejonu, nisu slavile svoje Slave, Božić i Uskrs. Prvu i jedinu iskićenu jelku sam video nekoliko godina kasnije pri poseti kod tetka Mice slovenke koja je u našoj ulici imala vulkanizersku radnju. To je za mene bilo toliko čudo baš kao i onaj prvi trontinet sa gumama koje su se pumpale ,a koji sam video na rođendanu druga iz razreda čiji je otac bio diplomata. Moram da priznam da kako su godine prolazile tako se menjala i svest naroda.
Preporuke:
12
5
15
nedelja, 12 januar 2014 17:41
Đura Pletikosić
Drugi deo
Nisam mogao više da slušam guslare jer više nisu bili popularni među partijcima, a Srbi,posebno u Srbiji , su uveliko već bili u toru , što je bio jedan od ciljeva Tita i ban Šubačića. Uveliko nam je usađeno u svest da se lakše piše latiničnim pismom, a paroh Voznesenjske crkve u Beogradu je odbio da drži veronauku deci koju sam doveo, navodno jer im je bilo zabranjeno da to rade. Iskren da budem nisam verovao da je razlog zabrane bio jedini razlog odbijanja da obavlja božju službu kako treba. Ostalo je da se propitam da li sam možda prespavao vreme koje je opisala ova dražesna osoba,ili u "rejonu" nisu najzadovoljniji kakva je svest srpskog naroda pa se eto javlja kao pastirica da nas opet povedu u tor koji su nam namenili.
Preporuke:
14
5
16
nedelja, 12 januar 2014 17:52
pomešana sećanja
Zanimljiv tekst, hvala!
Sem prvog dela, gde nije, naravno, pristojno baviti se nečijimi ličnim uspomenama na detinjstvo, ali ne mogu da se otmem utisku da je sva ta nova politički kontrolisana deda-mrazovska razdraganost počivala na teškim zločinima prema onima koji su slavili Božić batu, a pobijeni su, poslati u zatvore, temeljno opljačkani i ućutkani strahom za život.
I - bejbi-bum generacija se vezuje isključivo za Amerikance rođene između 1946. i 1964. godine - otkud oni sada upadoše u posleratnu, siromašnu i razorenu, mahom seljačko-komunističku Jugoslaviju?
Preporuke:
11
7
17
nedelja, 12 januar 2014 18:27
seljak bezemljaš
Dakle u vrlo obimnom popisu običaja Srba, nema ni pomena o slavljenju Nove Godine. Mile Nedeljković to i izrekom kaže.
Praveći prikaz navedene knjige Milovan Danojlić, rekao bih pogrešno stavlja naslov
SRBI NAROD NAJPAGANSKIJI
Trebalo bi da stoji SRBI NAROD DREVNI
Slavljem nove godine napravljen je izbor koji polazi od pretpostavke da je uvek i u svakom slučaju kobasica važnija od duha.
Kalendar je proizvod zaokruženog pogleda na svet.
Srbi su nekada delili godinu na đutđevdansko i mitrovdansko polugođe.
Što se tiče Deda Mraza, nema tu ništa ni bajkoliko ni bajkovito.
Bajku čini sadržaj. Arhetipovi i simboli preko kojih dete (a i odrasli) čitajući ili slušajući bajku saznaje šta je ljubav, hrabrost, vernost, šta je dobro a šta zlo.
Priča o Deda Mrazu je priča o površnosti i za površne.
Preporuke:
18
4
18
nedelja, 12 januar 2014 21:33
vlks
Puno ostrašćenih ljudi na jednom mestu koji su isti kao oni protiv kojih se "bore". Sa istim žarom kojim je progonjen Božić bata oni bi da proteraju Deda Mraza. Narodu se Deda Mraz više ne može ukinuti kao ni kićenje jelke. To nisu izvorno naši običaji, ali moje generacije rođene 80-ih koje danas dobijaju decu ne pamte drugačije proslave praznika. Oni će to dalje prenositi i mogu reći da će to postati i srpski običaj. Naročito je teško odvići narod od proslave Nove godine sa Deda Mrazom baš zbog padanja našeg pravoslavnog Božića posle iste kad je država odavno prihvatila gregorijanski kalendar i za tu Novu godinu daje neradne dane.
Preporuke:
9
6
19
nedelja, 12 januar 2014 22:39
Kurir Jovica
Istini za volju, Nova godina 14. januara niti je srpska niti pravoslavna. Ona je samo "copy paste" ove od 1. januara.
Preporuke:
8
11
20
nedelja, 12 januar 2014 22:50
saša r.
@Ioann Dubinjin
E pa doktore, spaljivanje veštica je katolički "narodni obred", nabijanje na kolac osmanlijski, itd.
Vama je poznato da su naši preci bili u početku žestoki protivnici hrišćanstva, ali je ono ipak zaživelo. Šta bi bilo tada da su suprotstavljene struje ostale tvrdoglave, da su se međusobno ubijale do besvesti? Nestali bismo odavno. Srećom, bilo je umnih glava, koje su shvatile da je hrišćanstvo uzelo maha, pa su odlučili da naprave kompromis sa Vizantijom, da prime hrišćanstvo, ali da zauzvrat zadrže svoje bogove, dobiju posebno pismo itd. Zahvaljujući njima danas jedini imamo Krsnu Slavu, koja nas podseća na naše drevne pretke. Spaljivanje badnjaka nas takođe asocira na njih, a i mnogi običaji na groblju.
Jelka sa šiljkom na vrhu je masonski simbol, to svi znamo. Dopalo se to nama ili ne, ona je zaživela u Srbiji, a i Rusiji. Deda Mraz takođe. Teško se sada može nazad, zato i jesam za neku sintezu, kojom bi se Božić Bata vratio iz zaborava i dobio svoje mesto.
Preporuke:
14
4
21
ponedeljak, 13 januar 2014 03:21
vladimir
Pre svega bih da podsetim da je najprecizniji kalendar na svetu sačinio genijalni Milutin Milanković. Njegov kalendar je usvojen od svih pravoslavnih crkava 1923. godine na Svepravoslavnom saboru.
u vezi ovog "Svepravoslavnog sabora" koji je pomenut, dozvolite mi da vas uputim na clanak koji se zove "Meletios (Metaksakis)" a koji mozete naci na SvetoSavlje.org / Bibiloteka / Istorija Crkve, a posebno na ovaj deo:
(nastavice se)
Preporuke:
2
1
22
ponedeljak, 13 januar 2014 03:25
vladimir
(nastavak 1 - citat iz pomenutog clanka)
..."
na Meletijevu inicijativu od 10. maja do 8. juna 1923. godine u Carigradu se sastaje takozvani "Svepravoslavni kongres", koji uprkos odlukama sabora iz 1583.[12] i potom, 1587. i 1593. odlučuje da promeni kalendar u Pravoslavnoj crkvi. Vrlo je karakteristično za ovaj kontraverzni skup, za koji u literaturi postoje razni nazivi: "Sve-pravoslavni kongres", "Pravoslavno sabranje",[13] i t.d., da su na njemu bili prisutni predstavnici samo tri pomesne Pravoslavne crkve: Grčke, Rumunije i Srbije, dok su predstavnici ostalih, pa i najbližih crkava: Antiohijske, Jerusalimske i Aleksandrijske patrijaršije, odlučili da ne prisustvuju. Kao vaseljenski patrijarh, Meletije je predsedavao sednicama ovog skupa kome je prisustvovao i anglikanski biskup Čarls Gor, koji je, na Meletijev poziv, sedeo sa njegove desne strane i uzimao učešća u radu ovog kongresa.[14]
(nastavice se)
Preporuke:
3
0
23
ponedeljak, 13 januar 2014 03:27
vladimir
(nastavak 2 - drugi deo citata):
Može se reći da je uvođenje novog kalendara za parohijsko sveštenstvo i narod, a posebno za monaštvo, predstavljalo krajnje razočarenje širom Pravoslavlja. Ovaj gest je uglavnom protumačen kao vidljiva projava namere Carigrada da se približi Zapadu, na štetu vekovnog bogoslužbenog jedinstva pomesnih pravoslavnih Crkava. Tako je tzv. "Svepravoslavni kongres", sačinjen od predstavnika tri pomesne crkve, uspeo da prihvati novi kalendar iz istih onih razloga unije, iz kojih su ga raniji pravoslavni sabori osudili i odbacili: "radi istovremenog proslavljanja velikih hrišćanskih praznika od strane svih Crkava".[15]
Preporuke:
3
1
24
ponedeljak, 13 januar 2014 03:33
vladimir
(nastavak 3 - kraj prvog citata)
Šta god i koga god da je predstavljao ovaj skup, istoričari će najverovatnije morati da konstatuju da je ovo bio jedan od najžalosnijih događaja u životu Crkve Hristove u 20. veku. Diktiran sa vrha i nametnut u suprotnosti sa ranijim saborskim odlukama, političkim pritiscima sprovođen, tzv. novi kalendar, izazvao je raskole i krvave ulične obračune, kojima nije izbegao ni sam Meletije. Vernom narodu pravoslavnom širom sveta nisu bile po volji Meletijeve modernističke reforme u Crkvi. U Carigradu je došlo do velikih nemira u kojima je ogorčeno pravoslavno stanovništvo demoliralo Patrijaršijske prostorije i samog Meletija podvrglo telesnim povredama.[16] Ne dugo za tim on je bio prisiljen da napusti Carigrad i abdicira, u septembru iste, 1923. godine.
"...
(nastavice se)
Preporuke:
5
0
25
ponedeljak, 13 januar 2014 03:39
vladimir
(nastavak 4 - drugi citat iz istog clanka, takodje u vezi ovog takozvanog "Svepravoslavnog kongresa" u Carigradu 1923. godine)
..."
U vezi ovog skupa, arhimandrit Dr Justin Popović u svojoj predstavci Svetom arhijerejskom saboru SPC, od 7. 5. 1977. god. kaže:
Pitanje pripremanja i održavanja novog "Vaseljenskog Sabora" Pravoslavne Crkve nije ni novo ni skorašnje u ovom našem veku istorije crkve. To pitanje je pokrenuto još u vreme nesrećnog patrijarha Carigradskog Meletija Metaksakisa, poznatog uobraženog moderniste, reformatora i tvorca raskola u Pravoslavlju, na njegovom takozvanom "Svepravoslavnom kongresu" u Carigradu 1923. godine."
"...
Preporuke:
4
0
26
ponedeljak, 13 januar 2014 09:17
Janis Varvatis
Pa, dobro, kad smo već kod kalendara, objasnite kako to da su (bez nabrajanja) neke pravoslavne crkve – a na prvom mestu grčka, prihvatile kalendarsku reformu, i samo Uskrs slave zajedno sa onim pravoslavnim crkvama koje su ostale na julijanskom kalendaru. Kad govorim o Grčkoj pravoslavnoj crkvi, onda postavljam i pitanje: kako to da SPC sa njom ima punoću crkvenog opštenja – a grčka crkva je, ipak, “ izdala pravoslavnu tradiciju“, dok se sa prezirom i nipodaštavanjem odnosi prema onom malom delu grčke crkve (“starokalendarskoj crkvi“) koja nije prihvatila greorijanski kalendar i ostala na julijanskom – jer po tome – i ova grčka – i SPC su obe starokalendarske, a SPC je diskriminiše? Zašto toliki galimatijas među pravoslavnima – jer, treba znati i da Finska pravoslavna crkva – kao jedina među pravoslavnim ne slavi Uskrs zajedno sa prtavoslavnima – nego sa rimokatolicima i protestantima – a ipak se priznaje kao pravoslavna?
Preporuke:
8
0
27
ponedeljak, 13 januar 2014 10:42
ona cije su vlastito ime ukrali
@Janis Varvatis, sami ste sebi odgovorili, ali niste izvukli zakljucak. Grcka pravoslavna crkva ima nivo arhiepiskopije, a za patrijarha priznaje Vaseljenskog, Carigradskog, pa je tako tuzni mason Melentije bio njihov patrijarh kada su prihvatili najpreciznije pogresno racunanje vremena, isto kao sto je i danas Carigradski patrijaarh, a vatikanski intimus, poglavar ne samo GPC, vec i odbrgle tzv. Finske pravoslavne crkve.
Sve sto predje pod nadleznost Fanara, a ako ne strâzimo to ce biti sa svim parohijama SPC van najuze teritorije danasnje Srbije (pa tako i eparhijom Rasko-prizrenskom i Kosovsko-metohijskom), odmece se u vatikanske vode.
U osnovi, pozicija Fanara je veoma tuzna, jer u Carigradu danas nema pastve, a bez pastve, znate i sami nema ni Crkve... Ipak, istorijski polozaj Carigrada i dalje cuva ugled i uticaj Fanara. Ostalo je politika....
Preporuke:
6
3
28
ponedeljak, 13 januar 2014 11:54
Janis Varvatis
@ona cije su vlastito ime ukrali: Citiraću (prevod) jedne grčke uzrečice: “Ja jesam možda lud – ali nisam glup“: Vaš odgovor nije pravi i direktni odgovor na moje pitanje – pa ću onda moje pitanje formalno ovako redefinisati: Zašto (starokalendarska) SPC održava punoću crkvenog opštenja sa (novokalendarskom) Atinskom arhiepiskopijom (a preko nje i sa onim što prezrivo zovete – Fanarom), kao i sa npr. (novokalendarskim) Bugarskom i Rumunskom pravoslavnom a ne i sa starokalendarskom Grčkom pravoslavnom crkvom (Εκκλησία των Γνησίων Ορθοδόξων Χριστιανών - Γ.Ο.Χ.) ??? Pitanje Fanara je u suštini i staro pitanje rivalstva Konstantinopolja i Moskve – tj. političko/ekonomsko, a što se tiče pravoslavnih pod jurisdikcijom Konstantinopoljske patrijaršije – širom sveta ih ima, kako se smatra, ipak bar više od 1 miliona. Bilo kako bilo – Sretna Nova Godina (malo zakasnelo po gregorijanskom i revidiranom julijanskom - "Milankovićevom", a tačno na vreme po "starom" julijanskom kalendaru)!
Preporuke:
5
3
29
ponedeljak, 13 januar 2014 13:03
ona cije su vlastito ime ukrali
@Janis Varvatis, manite se retorickih fraza, ili niste procitali ceo odgovor, ili imate problem sa metodologijom, vi cete bolje znati. Odakle vam ideja da meni izricito postavljate pitanje o politici opstenja SPC sa Grckom pravoslavnom crvom? Ne cini li vam se da je to pitanje za SA Sabor i SA Sinod? Mogu samo da pretpostavim - kao sto sam i rekla da je rec o politici, crkvenoj, ali politici(uz to sto su nasi Episkopi mahom skolovani u Grckoj)...
Sto se prak Fanara tice, od 1923. jasno je da sa Carigradom ima vise problema od masonerije do turskog oficira pod Panom i kanonskog zastranjivanja, ali i molitvene ljubavi u ocekivanju da Pravoslavna braca rese, odluce, promisle. Vase ili moje vreme ne znaci nista, Crkva operise vekovima i milenijumima, a ovo je tek tren, ni 100 godina.
Tih 1mil. vernika sirom sveta su otete eparhije pomesnih crkava i Fanar bi rado da ih bude vise.Kamo misonarski rad u Carigradu i...? Bez pasve nema ni Crkve! A to je i nas, Pravoslavni, problem.
Preporuke:
6
2
30
ponedeljak, 13 januar 2014 21:31
bratstvo vs. kumstvo
nedelja, 12 januar 2014 21:50
saša r.
Srećom, bilo je umnih glava, koje su shvatile da je hrišćanstvo uzelo maha, pa su odlučili da naprave kompromis sa Vizantijom, da prime hrišćanstvo, ali da zauzvrat zadrže svoje bogove, dobiju posebno pismo itd. Zahvaljujući njima danas jedini imamo Krsnu Slavu
reč/uzrečica/..."BRATE"je paganskog odn. patarenskog porekla (tzv. bogumili. pod tim imenom nikadnisu ni postojali).
a KUMSTVO je ondak forsiralo Hrišćanstvo.
Patareni nisu koristili krst (neka Hrišćanska sekta poput arijana). Prema tome, vladari za koje neki tvrde da su bili patareni a koristili krst u svojim poveljama (Ninoslav, Tvrtko,...)....donesite zaključak sami.
Preporuke:
2
0
31
sreda, 15 januar 2014 19:23
drJela Bisic
Osvrnula bih se samo na prvi pasus:ne znam kakva je bila ta skoola u koju je autor isla,niti gde se nalazila.Ja sam ista generacija i nas ucitelji i nastavnici nisu fizicki kaznjavali.Ni slucajno!Jednog mog druga je nastavnik nazvao magarcem,pa je to bio ceo cirkus.Nastavnik je,na kraju,morao da se pred odeljenjem,pred kojim se koristo zooloski termin,izvini uceniku!I izvinio se.Ne kazem da i tada nije bilo svakakvih prosvetara,ali packe,vucenje usiju i slicno nikada nisam videla.Inace smatram da su deca,koja idu u skolu,prerasla deda-Mraza.Mogu ona da primaju poklone(mogu i ja)ali deda-Mraz je za obdaniste.
Preporuke:
1
1
32
petak, 17 januar 2014 20:32
ANA
@drJela Bisic
Osvrnula bih se samo na prvi pasus:ne znam kakva je bila ta skoola u koju je autor isla,niti gde se nalazila.Ja sam ista generacija i nas ucitelji i nastavnici nisu fizicki kaznjavali.Ni slucajno!Jednog mog druga je nastavnik nazvao magarcem,pa je to bio ceo cirkus.Nastavnik je,na kraju,morao da se pred odeljenjem,pred kojim se koristo zooloski termin,izvini uceniku!I izvinio se.Ne kazem da i tada nije bilo svakakvih prosvetara,ali packe,vucenje usiju i slicno nikada nisam videla.Inace smatram da su deca,koja idu u skolu,prerasla deda-Mraza.Mogu ona da primaju poklone(mogu i ja)ali deda-Mraz je za obdaniste.
Gospođo Bisic!
He znam u koju je školu išao autor ovog teksta, ali dozvolite da nismo išli svi u istu školu i da sredine bivaju gradske, prigradske, seoske...
U mojoj školi (seoska - kolonistička sredina) je bilo skoro isto kako napominje autor, i nismo se osećali posebno nesrećni zbog toga! A Deda mraz? on je za svakog ko ima dečiju dušu i maštu. Godine nisu bitne!
Preporuke:
1
0
33
subota, 18 januar 2014 14:53
drJela Bisic
Za Anu:verujem da su(i)takve skole postojale,i zaprepascena sam.Nikada tako nesto nisam videla u toku svog skolovanja,istina u Beogradu.Sto se tice deda-Mraza i dece:Naravno da je to sve individualno.Medjutim moj komentar je izazvan mojim secanjima.Pre polaska u skolu,dakle sa oko 4-5 godina,bilo mi je smesno"igranje"mojih roditelja oko deda-Mraza.Nisam verovala u to,i bilo mi je smesno kako oni ozbiljno o tome pricaju.Mislila san:pobogu.to su mi roditelji,.za sta me smatraju.U redu je,naravno,da neko ima drugacije uspomene i voli druge stvari
.jpg)
1948 - raskid saveznistva sa SSSR-om.
1961 - uclanjenje u "nesvrstane" i trzisna reforma.
1974 - donosenje ustava kojim se rastace Jugoslavija.
1987 - Sloba dolazi na vlast.
2000 - Sloba odlazi s vlasti.
2013 - Srbija potpisuje sporazum o rasparcavanju svoje teritorije.
Odavno nisam pročitao nešto ovako lepo, informativno i čak- korisno!
Jer, ovo oduševljenje zapadnim tradicijama je samo propagandistička podvala, iako je svakom upućenom jasno koliko je veća vrednost ruskih predanja i legendi, u didaktičkom smislu, sa neuporedivo većom vaspitnom vrednosti za decu...
U to ime- preporučujem roditeljima da iz istog razloga pronađu i puste deci ruski crtani film "Maša i medved", koji se može naći na "Ju tjubu".
Posle toga, deci više neće biti interesantni japanski polu-idiotski manga-crtaći, potpuno nasilni i besmislene radnje, ili slične bezvredne budalaštine.
Pozdrav, i čestitke, još jednom!
Medutim, poenta je da to nije ista osoba, nije ista Srbija, jer se u njoj smenjuju generacije. Tako da su to neki novi Srbi svake 13. godine.
Predstavlja se da se konacno odbacuje "pogresna" ideologija ili politika, a u stvari nijedna od njih nije pogresna, nego svaka generacija resava svoje probleme.
Katolici su imali Svetog Nikolu(Nikolausa) i dobijala su poklone.
Upis u avangardu,(novu elitu)vršen je prekidom svake veze sa tradicijom, nasleđenim duhovnim i moralnim vrednostima, običajima i verovanjima.
Slavila se predaja štafete drugu titi, polaganje pionirske zakletve i sl.
"Takav oblik otuđenosti od stvarnosti, takva silina zaslepljenosti teorijom i apstrakcijama, toliki raskid sa tekućim životom, sreće se jedino kod nekih verskih sekti"
zapisaće Milovan Danojlić u eseju
NAŠI IZABRANICI
Nova godina i sa njom Deda Mraz, stigla je niotkud.
U obimnoj knjizi Mileta Nedeljkovića
GODIŠNjI OBIČAJI KOD SRBA "Vuk Karadžić" 1990
ni pomena nema ni proslave ni običaja vezanih za Novu godinu.
Postoji Mali Božić,(14 januar)KAO NASTAVAK BADNjEDANSKOG I BOŽIĆNOG PRAZNOVANjA
Osim ako bi uzeli da je običaj da devojke na taj dan izbace obuću iz kuće prerastao u bacanje petardi
U ime svih nas iz pedeset i neke,
za zakletvu Titu ja spevo sam stih...
Bitno je da Nova Godina koja se slavi 1.januara po papskom-Gregorijanskom kalendaru, kićenje jelke i Deda Mraz nemaju nikakve veze sa Pravoslavnom verom, kulturom i tradicijom u Srba!
Prošle godine smo imali preporuku da ne radimo 14.januara (1.januara po starom kalendaru), za ovu godinu smo se nadali da će biti promenjen Zakon o državnim praznicima, a ono-ni preporuka!
Uklapa se u Vučićevu, Basarinu i dr., politiku o promeni svesti!!!
Nisu ni Rusi ni Srbi krivi što im je ubačen komunizam. Rusi su prvo ubijani što neće komunizam, zatim su ubijani zato što su komunisti, na radost celog zapada. Srbi nisu krivi što su britanske službe radile sa Titom mutne stvari, prvo protiv Draže, zatim protiv Sovjeta.
Smatram da sada ničemu ne vodi nijedna krajnost, trebalo bi da svi umni Srbi porade na sintezi, da stvore projekat, kojim bi usaglasili staro i novo, kako bi deca mogla na lep način da spoznaju i Božić Batu.
Lepi paganski obicaji!
Nisam mogao više da slušam guslare jer više nisu bili popularni među partijcima, a Srbi,posebno u Srbiji , su uveliko već bili u toru , što je bio jedan od ciljeva Tita i ban Šubačića. Uveliko nam je usađeno u svest da se lakše piše latiničnim pismom, a paroh Voznesenjske crkve u Beogradu je odbio da drži veronauku deci koju sam doveo, navodno jer im je bilo zabranjeno da to rade. Iskren da budem nisam verovao da je razlog zabrane bio jedini razlog odbijanja da obavlja božju službu kako treba. Ostalo je da se propitam da li sam možda prespavao vreme koje je opisala ova dražesna osoba,ili u "rejonu" nisu najzadovoljniji kakva je svest srpskog naroda pa se eto javlja kao pastirica da nas opet povedu u tor koji su nam namenili.
Sem prvog dela, gde nije, naravno, pristojno baviti se nečijimi ličnim uspomenama na detinjstvo, ali ne mogu da se otmem utisku da je sva ta nova politički kontrolisana deda-mrazovska razdraganost počivala na teškim zločinima prema onima koji su slavili Božić batu, a pobijeni su, poslati u zatvore, temeljno opljačkani i ućutkani strahom za život.
I - bejbi-bum generacija se vezuje isključivo za Amerikance rođene između 1946. i 1964. godine - otkud oni sada upadoše u posleratnu, siromašnu i razorenu, mahom seljačko-komunističku Jugoslaviju?
Praveći prikaz navedene knjige Milovan Danojlić, rekao bih pogrešno stavlja naslov
SRBI NAROD NAJPAGANSKIJI
Trebalo bi da stoji SRBI NAROD DREVNI
Slavljem nove godine napravljen je izbor koji polazi od pretpostavke da je uvek i u svakom slučaju kobasica važnija od duha.
Kalendar je proizvod zaokruženog pogleda na svet.
Srbi su nekada delili godinu na đutđevdansko i mitrovdansko polugođe.
Što se tiče Deda Mraza, nema tu ništa ni bajkoliko ni bajkovito.
Bajku čini sadržaj. Arhetipovi i simboli preko kojih dete (a i odrasli) čitajući ili slušajući bajku saznaje šta je ljubav, hrabrost, vernost, šta je dobro a šta zlo.
Priča o Deda Mrazu je priča o površnosti i za površne.
E pa doktore, spaljivanje veštica je katolički "narodni obred", nabijanje na kolac osmanlijski, itd.
Vama je poznato da su naši preci bili u početku žestoki protivnici hrišćanstva, ali je ono ipak zaživelo. Šta bi bilo tada da su suprotstavljene struje ostale tvrdoglave, da su se međusobno ubijale do besvesti? Nestali bismo odavno. Srećom, bilo je umnih glava, koje su shvatile da je hrišćanstvo uzelo maha, pa su odlučili da naprave kompromis sa Vizantijom, da prime hrišćanstvo, ali da zauzvrat zadrže svoje bogove, dobiju posebno pismo itd. Zahvaljujući njima danas jedini imamo Krsnu Slavu, koja nas podseća na naše drevne pretke. Spaljivanje badnjaka nas takođe asocira na njih, a i mnogi običaji na groblju.
Jelka sa šiljkom na vrhu je masonski simbol, to svi znamo. Dopalo se to nama ili ne, ona je zaživela u Srbiji, a i Rusiji. Deda Mraz takođe. Teško se sada može nazad, zato i jesam za neku sintezu, kojom bi se Božić Bata vratio iz zaborava i dobio svoje mesto.
u vezi ovog "Svepravoslavnog sabora" koji je pomenut, dozvolite mi da vas uputim na clanak koji se zove "Meletios (Metaksakis)" a koji mozete naci na SvetoSavlje.org / Bibiloteka / Istorija Crkve, a posebno na ovaj deo:
(nastavice se)
..."
na Meletijevu inicijativu od 10. maja do 8. juna 1923. godine u Carigradu se sastaje takozvani "Svepravoslavni kongres", koji uprkos odlukama sabora iz 1583.[12] i potom, 1587. i 1593. odlučuje da promeni kalendar u Pravoslavnoj crkvi. Vrlo je karakteristično za ovaj kontraverzni skup, za koji u literaturi postoje razni nazivi: "Sve-pravoslavni kongres", "Pravoslavno sabranje",[13] i t.d., da su na njemu bili prisutni predstavnici samo tri pomesne Pravoslavne crkve: Grčke, Rumunije i Srbije, dok su predstavnici ostalih, pa i najbližih crkava: Antiohijske, Jerusalimske i Aleksandrijske patrijaršije, odlučili da ne prisustvuju. Kao vaseljenski patrijarh, Meletije je predsedavao sednicama ovog skupa kome je prisustvovao i anglikanski biskup Čarls Gor, koji je, na Meletijev poziv, sedeo sa njegove desne strane i uzimao učešća u radu ovog kongresa.[14]
(nastavice se)
Može se reći da je uvođenje novog kalendara za parohijsko sveštenstvo i narod, a posebno za monaštvo, predstavljalo krajnje razočarenje širom Pravoslavlja. Ovaj gest je uglavnom protumačen kao vidljiva projava namere Carigrada da se približi Zapadu, na štetu vekovnog bogoslužbenog jedinstva pomesnih pravoslavnih Crkava. Tako je tzv. "Svepravoslavni kongres", sačinjen od predstavnika tri pomesne crkve, uspeo da prihvati novi kalendar iz istih onih razloga unije, iz kojih su ga raniji pravoslavni sabori osudili i odbacili: "radi istovremenog proslavljanja velikih hrišćanskih praznika od strane svih Crkava".[15]
Šta god i koga god da je predstavljao ovaj skup, istoričari će najverovatnije morati da konstatuju da je ovo bio jedan od najžalosnijih događaja u životu Crkve Hristove u 20. veku. Diktiran sa vrha i nametnut u suprotnosti sa ranijim saborskim odlukama, političkim pritiscima sprovođen, tzv. novi kalendar, izazvao je raskole i krvave ulične obračune, kojima nije izbegao ni sam Meletije. Vernom narodu pravoslavnom širom sveta nisu bile po volji Meletijeve modernističke reforme u Crkvi. U Carigradu je došlo do velikih nemira u kojima je ogorčeno pravoslavno stanovništvo demoliralo Patrijaršijske prostorije i samog Meletija podvrglo telesnim povredama.[16] Ne dugo za tim on je bio prisiljen da napusti Carigrad i abdicira, u septembru iste, 1923. godine.
"...
(nastavice se)
..."
U vezi ovog skupa, arhimandrit Dr Justin Popović u svojoj predstavci Svetom arhijerejskom saboru SPC, od 7. 5. 1977. god. kaže:
Pitanje pripremanja i održavanja novog "Vaseljenskog Sabora" Pravoslavne Crkve nije ni novo ni skorašnje u ovom našem veku istorije crkve. To pitanje je pokrenuto još u vreme nesrećnog patrijarha Carigradskog Meletija Metaksakisa, poznatog uobraženog moderniste, reformatora i tvorca raskola u Pravoslavlju, na njegovom takozvanom "Svepravoslavnom kongresu" u Carigradu 1923. godine."
"...
Sve sto predje pod nadleznost Fanara, a ako ne strâzimo to ce biti sa svim parohijama SPC van najuze teritorije danasnje Srbije (pa tako i eparhijom Rasko-prizrenskom i Kosovsko-metohijskom), odmece se u vatikanske vode.
U osnovi, pozicija Fanara je veoma tuzna, jer u Carigradu danas nema pastve, a bez pastve, znate i sami nema ni Crkve... Ipak, istorijski polozaj Carigrada i dalje cuva ugled i uticaj Fanara. Ostalo je politika....
Sto se prak Fanara tice, od 1923. jasno je da sa Carigradom ima vise problema od masonerije do turskog oficira pod Panom i kanonskog zastranjivanja, ali i molitvene ljubavi u ocekivanju da Pravoslavna braca rese, odluce, promisle. Vase ili moje vreme ne znaci nista, Crkva operise vekovima i milenijumima, a ovo je tek tren, ni 100 godina.
Tih 1mil. vernika sirom sveta su otete eparhije pomesnih crkava i Fanar bi rado da ih bude vise.Kamo misonarski rad u Carigradu i...? Bez pasve nema ni Crkve! A to je i nas, Pravoslavni, problem.
saša r.
Srećom, bilo je umnih glava, koje su shvatile da je hrišćanstvo uzelo maha, pa su odlučili da naprave kompromis sa Vizantijom, da prime hrišćanstvo, ali da zauzvrat zadrže svoje bogove, dobiju posebno pismo itd. Zahvaljujući njima danas jedini imamo Krsnu Slavu
reč/uzrečica/..."BRATE"je paganskog odn. patarenskog porekla (tzv. bogumili. pod tim imenom nikadnisu ni postojali).
a KUMSTVO je ondak forsiralo Hrišćanstvo.
Patareni nisu koristili krst (neka Hrišćanska sekta poput arijana). Prema tome, vladari za koje neki tvrde da su bili patareni a koristili krst u svojim poveljama (Ninoslav, Tvrtko,...)....donesite zaključak sami.
Osvrnula bih se samo na prvi pasus:ne znam kakva je bila ta skoola u koju je autor isla,niti gde se nalazila.Ja sam ista generacija i nas ucitelji i nastavnici nisu fizicki kaznjavali.Ni slucajno!Jednog mog druga je nastavnik nazvao magarcem,pa je to bio ceo cirkus.Nastavnik je,na kraju,morao da se pred odeljenjem,pred kojim se koristo zooloski termin,izvini uceniku!I izvinio se.Ne kazem da i tada nije bilo svakakvih prosvetara,ali packe,vucenje usiju i slicno nikada nisam videla.Inace smatram da su deca,koja idu u skolu,prerasla deda-Mraza.Mogu ona da primaju poklone(mogu i ja)ali deda-Mraz je za obdaniste.
Gospođo Bisic!
He znam u koju je školu išao autor ovog teksta, ali dozvolite da nismo išli svi u istu školu i da sredine bivaju gradske, prigradske, seoske...
U mojoj školi (seoska - kolonistička sredina) je bilo skoro isto kako napominje autor, i nismo se osećali posebno nesrećni zbog toga! A Deda mraz? on je za svakog ko ima dečiju dušu i maštu. Godine nisu bitne!